“Čovek je stvorenje koje se na sve privikava i, ja mislim, to mu je najbolje što mu je određeno.”“Zapisi iz mrtvog doma” istinito su, sumorno i otrežnjujuće svedočanstvo o stradanjima i iskušenjima koje je pisac doživeo među teškim i kamenim zidinama zatvora tokom svoje robije.To tegobno i ožiljno iskustvo čeličilo je u njemu volju, snagu i spremnost da istraje i dočeka dan kada će, osvešćen sopstvenim greškama, okusiti slobodu spoljašnjeg sveta punog mogućnosti, raznolikosti i novih početaka.
"Zbogom! Sloboda,nov život,uskrs iz mrtvih! Da divnoga časa!"
No pre toga bilo je neophodno da pisac prođe svoj razvojni put i na temelju sopstvenih grehova izgradi novu, snažniju i potpuniju verziju sebe čineći na taj način i pomak u svetu koji ga okružuje. Jer jedna mala promena, poput zupčanika, u stanju je da pokrene čitavu lavinu pozitivnih obrta.
“Ali stvarnost čini sasvim drugi utisak nego znanje i čujenje.”
“Nalazim da navika može i najboljeg čoveka pretvoriti u grubu i tupu životinju.”
“Čovek ne može da živi bez rada i bez pravog normalnog života – kvari se i postaje zver.”
Dostojevskog kao pisca karakteriše sklonost ka saosećajnom pristupu svojim junacima pa stoga, u atmosferu prezira,nasilja i najgorih prestupnika,on uvodi epizode zatvorskog pozorišta nudeći na taj način čitaocima šansu da aktere priče sagledaju i iz druge,humanije perspektive – kao vredne i još uvek korisne ljude koji uprkos nedelima koje su počinili, zaslužuju barem trunke razumevanja ako ne i drugu šansu. Na taj način,pisac brani i sebe zalažući se za napredak društvene svesti na mnogo širem nivou -van granica koje nameću predrasude i socijalni tabui...
“Čovekoljublje,pažljivost i bratsko saosećanje prema bolesniku ponekad su potrebniji od lekova.”I zatvorenici su bolesni ljudi,zatočenici sopstvene bede koja je samo naznačena fizičkim odustvom slobode a zapravo – utamničenje je duše. Kazna je za njih samo delimično iskupljenje dok najveći danak plaćaju sebi,svojim razorenim porodicama i odbačenim snovima.
Njihov “mrtvi dom“,odraz je njihove duše. Uvele,slomljene,posrnule.
A ipak,u njima i dalje ima ljudskosti.I dalje dobrote.I dalje vrednosti.
Zaslužuju drugu šansu.Zarad vere u mogućnost novih početaka.
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши