"Kandid" Volter

“Bez sumnje je novi svet onaj koji je najbolji od svih mogućih svetova.”

Baš kao pre više od dva stoleća kada je svojim pojavljivanjem na književnom nebu Francuske izazvao gnev i osudu,a potom i hajku od strane krutog i neumoljivog režima Luja XV, "Kandid" i danas očarava svojom nepredvidivom, nesagledivom i neospornom umetničkom vrednošću.

“Dovela me ljubav.Ljubav,ta utešiteljka roda ljudskog,ta hraniteljka svemira;duša svih osetljivih bića,nežna ljubav.”

Književno-filozofski roman odnosno “satira naravi”,donosi nam uzbudljiv, sarkastičan, ironičan i duhovit presek realnosti XVIII veka u kom bivaju predočene,a potom i veštom Volterovom kritičkom oštricom naglašene, sve suprotnosti i nepravde tadašnjeg društva,vlasti i vladajuće filosofije koja je uticala na formiranje i održanje tada postojećeg stanja svesti.

“Skriveni jadi još su bolniji nego bede koje se iznose na javnost.”
“Nema posledica bez uzroka.”

Ovo se posebno odnosi na Lajbnicovu teoriju pretočenu u lik učitelja Panglosa čiji stavovi o najboljem mogućem svetu ,svetu optimizma, oblikuju glavnog junaka Kandida da, baš kao što mu i samo ime govori,naivno veruje u dobrotu i vrline kao aksiom sveta u kom postoji.

Odraz brutalne realnosti najpunije je prikazan kroz misli filosofa Martina koji je u priču uveden kako bi naglasio razlike, opovrgnuo ovo idealističko verovanje Panglosa i stvorio ravnotežu koja vodi ka pravoj istini o životu: ne postoji ni čisto dobro ni čisto zlo; svet je,baš kao i svi mi, satkan od kontrasta kao svoje srži.Živeti sa svešću o postojanju i dobra i zla, jedini je ispravan način sagledavanja života.

"Mora da su ljudi pomalo iskvarili prirodu jer nisu rođeni kao vuci a postali su vuci.“

Oblikovan uticajima Servantesa, Rablea, Šekspira,Svifta i drugih,Volter je ostavio neizbrisiv trag u svetskoj književnosti otvarajući epohu volterijanstva kao vrelo prosvećenosti Francuske osamnaestog veka.Mudro oprezan i sa nepresušnom kreativnom snagom, svoj plodonosan rad stvarao je na tlu Engleske sve dok mu se, smrću Luja XV i popuštanjem apsolutističkog režima, nisu otvorila vrata za povratak u njegov rodni Pariz,na čijim obalama umire nedugo zatim,voljen i priznat...

„Budale se svemu dive kod jednog čuvenog pesnika. Ja čitam samo za sebe; volim samo ono što mogu da upotrebim.”

Prognan od strane Inkvizicije, ”Kandid” je doživljavao procvat u krugovima strastvenih vizionara, slobodnih mislilaca koji su se baš poput Voltera, zalagali za teorije protivne metafizičkim sistemima Dekarta i Spinoze.. Shvatajući da lik Kandida u sebi nosi toliku krajnost koja može izazvati i obožavanje i mrskost, Volter je bespoštedno izvrnuo ruglu sve ono što je smatrao pogrešnim i izobličenim odrazom svog vremena.

“A šta je to optimizam?”upita Kakambo.”Ah”,reče Kandid,”to je kad neko ima strast da uvek tvrdi kako je sve dobro,iako mu je rđavo.”

Kandid ili Optimizam. Ostaje na vama.