" Kremansko proročanstvo" dr Radovan N.Kazimirović

Možda najbolju preporuku za čitanje knjige "Tajanstvene pojave u našem narodu -Kremansko proročanstvo" dr Kazimirovića predstavljaju reči koje je,u vidu predgovora ovom delu, čitaocima uputio episkop ohridski i žički Nikolaj Velimirović:

"Uzalud je trpati sve neobjašnjivo i čudesno pod arhivske numere telepatije, halucinacije, sugestije...jer neznanje se ne objašnjava neznanjem. "

Upućujući nas na ideju da istraživanje, radoznalost i istina dolaze kao produkt potrage, episkop je zabeležio:

"Primeri izneti u ovoj knjizi samo su jedan snop na njivi ljudskog života, prekrivenog takvim snopljem. Tu se ne iznose svi primeri koji su se čuli i saznali, nego samo oni koji su karakteristični i dostoverni. Neki od ovih primera su slični biblijskim čudesima, dok drugi opet predstavljaju ponavljanje onog duhovnog iskustva koje je u prošlim vremenima doživljeno i u predanju crkvenom zabeleženo."

Radi lakšeg razmevanja dela kao i zbog želje da se znanje, vredno sakupljeno i sistematizovano u ovoj knjizi, na što bolji način približi čitalačkoj publici različitih nivoa znanja, književne svesti i afiniteta, "Tajanstvene pojave.." su podeljene u tri manje knjige -"Gatanje i proricanje", "Čaranje, čini i mađije" i "Kremansko proročanstvo". Pritom, sačuvana je arhaičnost i verodostojnost jezika koji ovo delo u svakom pogledu izdvaja od ostalih radova istovetne tematike. Dr Kazimirović je četvrt veka proveo u istraživanju i sakupljanju književne građe o čuvenoj i tajnom obavijenoj, porodici Tarabić iz sela Kremana, o kojoj i dan-danas mlada pokolenja slušaju priču sa usana svojih deka i baka. Čuveni Tarabići bili su poznati po fenomenu proročke moći koja se prenosila sa kolena na koleno i donosila im, koliko ugled i strahopoštovanje, toliko i nevolju i probleme usled neverice i podsmeha njihovih savremenika.
Mnogima su prorekli smrt pa i sopstvenu; brojne ratove, pustošenja i prirodne katastrofe predvideli su u svojim kazivanjima što se obavezno potvrdilo, makar i deceniju kasnije. Narod im je verovao i veličao njihov vidovnjački dar rado ih primajući i ugostujući kad god se za to pružala prilika. Bili su narodni heroji, isti kao bilo koji junak koji bi odbranio svoje tle dajući život u zalog. O Tarabićima postoje brojne legende, a i do današnjeg vremena su se očuvale brojne anegdote iz njihovih života i proricanja. I oni koji bi skeptično slušali priče o porodici iz Kremana, bili bi ubeđeni u verodostojnost svega ispričanog na osnovu ostvarenih proročanstava..

Osim Tarabića, dr Kazimirović je u svom delu obuhvatio i kazivanja mnogih drugih vidovnjaka toga vremena poput Mata Glušca, čiča Prokopija, Milete Živadinovića i drugih. Svi oni zajedno izgrađuju jednu drugačiju, okultnu sliku Srbije toga vremena koju je, uprkos brojnim ratovima, stradanjima i nemilosrdnom prosipanju krvi, obeležila i čvrsta i povezana

"narodna vizionarska epopeja."

I stoga, episkop Nikolaj zaključuje:

"Uzalud je govoriti-slučaj! Uzalud je vikati:sujeverica! Događaji su događaji. Fakta su fakta. Mogu se objasniti ili ne, fakta ostaju fakta."