“ zloguku pticu što je preletila njemu poljanu naše nutrine i kad je utonula negde u prostoru, ostavila je za sobom sjenu svojih velikih, crnih krila..”
(Janko Polić Kamov). Bio je, poput dela koje je stvarao, obavijen nekim tamnim velom tajne i misterije, patnje i neizrecive i zle slutnje. U svojim kratkim pričama je često za temu imao psihičku svest ubica i pojam griže saveti i u mnogim tačkama se njegovo pripovedanje moglo naizgled učiniti sličnim stilu Dostojevskog. Osvrnemo li se na priču “Crni mačak”, pronalazimo taj uticaj: oružje kojim ubica počinjava zločin je sekira, smrt dolazi usled udarca žrtve oružjem po glavi i na kraju, ono što možda najviše aludira na ovu sličnost, je ta patološka potreba glavnog junaka da bude otkriven, griža savest ili jednostavno “zlo koje nagoni čoveka da učini nešto samo zato što zna da to ne smje učiniti”. U delima poput “Pad kuće Usher” akcenat je stavljen na alegoričan i simboličan prikaz čovekovog bića, čiji je telesni deo poprimio obris Madam Madeline, a umni – lik Rodericka. Kuća Usherovih je kao spoj tela i duše, čiji napušten i oronuo izgled govori u prilog tezi da bez zdravog uma nema ni telesne snage i obrnuto, smrt bilo kojeg od dva člana porodice Usher, za sobom povlači i smrt drugog a samim tim i celokupno propadanje kao neminovnost. Na sličan način “Krabulja Crvene smrti” donosi misao o tom jedinstvu – samo, ovog puta, Poe se fokusira na jedinstvo svesnog i nesvesnog, sintezu našeg Ja i podsvesti. Snovi označavaju našu nerealnost, stepenik iznad “hipnogičkog” praga kada smo bliže “onom” nego ovom svetu i predstavljen je slikom gostiju na zabavi kneza Prospera – oni su šareni, maštoviti i razigrani. U trenutku kada se oglasi Veliki sat i njegovi otkucaji prožmu dvorane, ti isti snovi ostaju zatečeni, uplašeni pred mogućnošću pojave onog čiji dolazak označava njihovu sigurnu smrt. Prisustva Svesti. Krabulja crvene smrti je ništa drugo do čas buđenja čoveka iz iracionalnog sveta snivanja, a časovnik – ljudsko srce, sat čiji otkucaji nagoveštavaju skoriji povratak u svet racionalnog. U priči “Umorstva u ulici Morgue” veliča se ljudska inteligencija i pre svega, analitički duh koji stoji u kontrapoziciji sa dosetljivošću kao privilegijom trenutka. Pisac nastoji da dokaže da se logičnim i kritičnim pristupom, uz obavezan osvrt na najsitnije detalje, može pronaći nit svakog zločina, ali i svih običnih i svakodnevnih nedoslednosti u životu. Poenta je u pronalasku i sledu smisla i povezivanju delova u celinu, a istina se onda sama prikazuje.
“Doživljaji Artura Gordona Pyma” predstavljaju jedini pokušaj Poea da se ogleda u pisanju dugačkih formi. Kroz priču o pustolovinama i dogodovštinama glavnog junaka, Poe govori i o sopstvenim strahovima, stremljenjima i željama nastojeći da, obraćajući se čitaocu, u njemu probudi osećaj da prolazi kroz iste situacije kao i Artur Pym.Edgar Alan Poe je bio nesvakidašnji poeta i pisac, večito obeležen svojim patnjama i rastrzanošću, potrebi da iz sebe izvuče ono najbolje i predoči svojim čitaocima. Neverovatnom maštom i stvaralačkim darom, obeležio je znatan deo američkog, ali i svetskog stvaralaštva, na čijim su temeljima mnoga buduća pokolenja pisaca crpila svoju inspiraciju i snagu.
Božansku moć njegove imaginacije.
Нема коментара:
Постави коментар