6. децембар 2010.

U iscekivanju pahulja... Darujte mi knjigu i poklonili ste mi nov komadic neba

Praznicna euforija pocinje da zateze svoje konce oko nas. Vec se uveliko kupuje, planira docek, smisljaju svi moguci scenariji te “najludje noci”...Beograd lagano biva prozet ljupkim malim, okicenim jelkama, jatima svitaca uhvacenih u mrezaste zavese duz glavne ulice, smehom, zagorom i praznicnom tremom u glasovima prolaznika...No ostaje zbunjen odsustvom bitnog i ocekivanog gosta koji bi uprilicio magiju Novogodisnjih praznika. Snega. Ali njega cemo docekati tek nakon 20.decembra ako je za verovati meterolozima, u vreme kada se praznicna groznica sve vise zahuktava...
Knjizare su, ovih dana, posecena i omiljena odredista. Kao da, u danasnje vreme, veliki broj ljudi samo sajmovi i praznici podsete na postojanje ovih skladista umetnosti pisane reci. A opet, negde medju njima, neki zagusljivi miris neukusnog romana nagriza staklo izloga zjapeci svojom bezvrednoscu poput cirkona u nizu bisera.. Zaista,ne moze se nazvati knjigom sve ono sto ima koloritne korice i naziv koji mami obecavajucom misterijom medju njegovim belim stranicama..
Ljudi koji se srecu zanimljiva su skupina uzurbanih, neodlucnih, zamisljenih, odsutnih lica, od kojih je svako u potrazi za svojim delicem raja ili pakla, zavisno od toga da li kupuje za sebe ili druge i da li je mucen nemogucnoscu da pronadje bas tu knjigu koja je zeljena i trazena..Ima i onih, statusno obelezenih, sto sa dosadom i ispraznim pogledom spustaju na pult mesavinu popularnih i klasicnih dela, ne bi li udovoljili svojoj nezajazljivoj zelji da budu u koraku sa svetom i modom i pritom svog egu zatapsali na nacitanosti i kvazi obrazovanju.. Pred redom sarenih i debelih knjiga, zapazam devojcicu od nekih 8 godina kako sa interesovanjem cita jednu od popularnih avantura iz najpoznatije skole magije Hogvorts. Bilo je u njoj toliko ljupkosti i one, deci posebno znane sposobnosti da urone i predaju se svojoj trenutnoj zamisli gubeci pojam o ljudima i mestu koje ih okruzuje. Te zive decje oci i glava nagnuta nad tekstom pisanim iskrivljenim slovima, odavale su sliku jedne buduce nade, mozda i samo iluziju da poriv za citanjem ipak nije izbledeo iz dusa nasih malih sugradjana...

Svojim prijateljima resenim da mi po svaku cenu poklone nesto za ovu Novu Godinu, rekla sam kratko i sa entuzijazmom -darujte mi knjigu i poklonili ste mi nov komadic neba! Ne zelim skupocene poklone cija vrednost mi ne znaci nista a koji sa sobom nose obavezu da na isti adekvatno uzvratim; ne zelim vecere ciji cu ukus vec narednih dana zaboraviti; ne zelim ukrase koji ce, u nizu slicnih, krasiti moje police ali ne govoriti mi nista... Zelim knjigu. Jednostavnu, bez skupocenih poveza i vrednog papira. Knjigu cija ce vrednost biti u njoj a ne na njoj. Onu koju cu pretociti u reci vama ispricane a koje cete vi, svojim stilom oblikovane, preneti nekim drugim ljudima. Tako jedna knjiga zivi. Tako mi zivimo.
Sjedinjeni u mislima – povezani recima.

4 коментара:

  1. Ovi praznici su tokom mog detinjstva bili apsolutno najmagicniji deo godine. Volela sam ih vise od rodjendana i pocinjala sa odbrojavanjem vec negde krajem avgusta ;) Naravno, kada se poraste to sve vise nije toliko carobno kao kada si mali. To ce ostati kod mene jedna vecita ceznja da ponovo osetim bas to sto sam tada. Kada mislim o tim Novim godinama cini mi se da su one uvek bile zavejane. Mozda to i nije bilo tako ali cini mi se kao da sada sve redje ima snega za Novu godinu ... a nekako nije isto bez njega. Koliko sam cula, izgleda ce snega biti i ranije, negde oko cetvrtka-petka :)

    I ja volim najvise da dobijem knjige :) to su za mene "nove igracke" :) Nista me toliko ne obraduje kao neka dobro izabrana i lepa knjiga. Takodje, setnje po knjizarama su jedna od onih redovnih tura. Tamo se uvek osecam ususkano i umireno. Uskoro ce i sajam knjiga u Domu sindikata a Geopoetika bi trebalo da i ove godine odobri poseban popust pred kraj godine ... :)

    ОдговориИзбриши
  2. Zaista?:) Nisam znala za taj sajam a bas mi Geopoetika treba:)-oni su preveli dela od Erlenda Lua. Ne znam da li si ga citala,ja nisam ali mi je velika zelja.. Bio je nedavno u Beogradu ali bas sam se dan pre razbolela:( i eto, propustih da odem na knjizevno vece koje mu je bilo posveceno.

    ОдговориИзбриши
  3. Sajam je u Domu sindakata svake godine pred Novu godinu i traje otprilike do Bozica. Ali za Geopoetiku idi u njihov klub citalaca u Dositejevoj 13 na II spratu, tamo oni imaju 'Kucu za citanje' i kada se uclanis u taj klub imas stalan popust od 20% + 10% ako kupis 3 i vise knjiga. Pored toga oni pred Novu godinu imaju i taj dodatni popust - prosle godine od 16 % jer im je bilo 16 godina od osnivanja a ove godine bi onda trebalo 17% (ako bude:) Svejedno, i ako ne bude, 30 % na vec nize cene je jako lepo :)

    Procitala sam sve od Erlenda sto je prevedeno sem poslednje :) On je potpuno lud, smejala sam se mnogo uz sve knjige. Nije to za svakoga ... onima koji su ponesto "ozbiljniji" mozda se ne bi dopalo. Nisam bila na toj veceri,ali jesam na potpisivanju, red je bio ogroman. On nije narocito simpatican i uopste nije lud kao njegovi likovi. Izgledao je uzasno smoreno i kao da ga sve to jako mrzi. Moja sestra je bila i prethodnog dana i kaze da je bio jos smoreniji, da je delovalo kao da ga sve to gnjavi. A i ljudi su mu postavljali uzasno glupava pitanja na koja on nije znao sta da odgovori ... Tako da je iskustvo sa njim bilo potpuno suprotno onome kada je gostovao Rejf Larsen, koji je tako pripremio i predavanje sa slide show (om) i bio prosto odusevljen sto je tu, pisao duge posvete i cas-caskao. Sto kaze moja sestra kao da su nekog zlatnog retrivera pretvorili u coveka za to potpisivanje :))) Valjda smo mi Evropljani mnogo namrgodjeniji od Amerikanaca ... ;)Tako da se ne jedi mnogo sto nisi otisla, sto moja sestra kaze - bolje ces se provesti sa njegovim knjigama nego sto bi sa njim.

    Svidela mi se i "Idemo da krademo konje" od Pera Petsuna, jos jednog Norvezanina. Ima slicnosti sa Erlendom, mada nije ni priblizno tako lud.

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala ti za sve informacije:).Sto se tice Lua, citala sam intervju koji je dao za City Magazine i bas tako je delovao: mrgudan,smoren,kao nezainteresovan... steta jer verujem da je lepo iskustvo sresti se sa svojim citaocima u zemlji daleko od tvoje:).Ni Pera Petsuna nisam citala pa cu potraziti i ovo sto si rekla od njega!

    ОдговориИзбриши