09. јануар 2011.

" Blaga je noc " Francis Scott Fitzgerald

Magicna knjiga, zanimljiva prica zahvalna za ekranizaciju.
Sadrzi sve potrebne elemente koji bi privukli gledaocevu paznju: romanticnu sagu, smek krimi romana, dobru psiholosku pozadinu likova, nepredvidljivost i raznolikost radnje i zanimljiv zavrsetak.
Ali svaki je kraj pocetak neceg novog.
                      


Knjizevno oblikovan delima Eliota i Conrada, sa nesvakidasnjom zivotnom istorijom, Francis Scott Fitzgerald pretocio je svoju licnu, intimnu dramu u nizove intrigantnih, na mahove i potresnih recenica, koje oblikuju ovo sjajno delo- "Blaga je noc". Isprva docekan mlakom i ne previse zainteresovanom citalackom i knjizevnom kritikom, vremenom dokazuje kvalitet svojih nadahnuca i ispravnost svojih uverenja iako pritom naglasava da se do punovrednog zivota ne dolazi pomocu "lazno idilicnog, dekorativnog sveta bogatih", stilom koji je i sam zastupao.
Svoju i pricu svoje Zelde preslikao je u modernu i dirljivu emotivnu dramu Dika i Nikol -zaljubljenih, prevarenih, obmanutih, posrnulih. Kao da vode paralelne zivote, njihove sudbine uporno bivaju odvojene i suprotstavljene jedna drugoj cineci da vreme procvata jedne, nepokolebljivo biva praceno posrnucem i propadanjem druge individue. A sve to propraceno ocima bogate i isprazne elite, drustvenog krema -bezukusnog i bezizrazajnog.,skupine istih, bledih i beznacajnih lica okupljenih po ognjistima porodicnih slava i povecih imetaka u cijim blagodetima pokusavaju da pronadju sebe i predstave se ocima sveta, odvec svesnim njihovog tracenja vremena i zivota.

           "Najjaca straza postavlja se na vratima koja ne vode nikamo. Mozda zbog toga sto je stanje praznine previse sramotno da bi se smelo otkriti."

Ipak,patnja je neminovna. Nagovestena pocetkom grmljavine zacete poljupcem Dika i Nikol, preko izliva njenih shizofrenih napada do Dikovog emotivnog i fizickog kraha...No pre svega, njegovog duhovnog pada.

           "Govori se o zalecenim oziljcima sto je slobodna paralela sa patologijom koze, ali u zivotu pojedinca nema takve stvari. Postoje samo otvorene rane, koje se smanje katkad do velicine uboda iglom, ali ostaju rane. Belezi patnje mogu se tacnije uporediti sa gubitkom prsta ili ocnog vida. Mozda necemo osetiti da nam nedostaju , nijedne minute u godini ali ako osetimo, onda se protiv toga ne moze nista."

Ali "dok se delimo od vlastite patnje, kao da je potrebno ponovo preci u duhu one korake koji su nas do nje doveli." A povratak u bol jednak je secanju Nikol na zlostavljanje od strane svog oca, zacetnika citave porodicne tragedije i uzrocnika svih njenih kasnijih nemira; na trenutke kada Dik ispraca svog voljenog oca na poslednji put; na slabost i inat zivotu ispoljen u predavanju batinama od strane italijanskih policajaca... Stoga,on odlazi. Napusta svoj predjasnji zivot manipulativno nadgledan i kontrolisan Bebinim ocima i novcem imucne porodice Warren. Zivot u kome "ona sama neguje svoju bolest kao alat moci", nedovoljno dobar, nedovoljno vredan.
Dik Diver, "uz interpunkciju sopstvenih koraka", ali sada bez ideala ili pak na rusevinama istih, brise svoj trag sa mondenske Francuske rivijere i zapocinje novu zivotnu etapu na pragu nekog novog vremena,neke nove zemlje. Bez novca, bez porodice, covek sa teskom i bujnom prosloscu.
Svoju nacetost platio je potpunoscu.

Нема коментара:

Постави коментар