07. новембар 2010.

"Kad dusa zamire" Lajos Zilahi

Ova knjiga potresno je i duboko svedocanstvo o patnji koju je autor iskusio a potom ovekovecio u izvesnom delu svoga opusa. Otreznjujuce, iskreno, strastveno i bolno secanje utkano u pricu o ljubavi,odlasku,potrazi i promeni; vecitoj zivotnoj borbi za opstanak koja kida korene i gasi uspomene..Vetrovi ili pak,kako to pisac oseca, "slepa ruka sudbine" kotrlja zivotni tocak ka nepoznatim i stranim daljinama gubeci niti koje vuku ka proslosti..
Sustina ove price teska je i tuzna stvarnost velikog broja ljudi sirom sveta sto je svakako doprinelo tome da radnja knjige dopre do svesti citalaca i postane jedno od onih dela koja se uvek iznova citaju i vole.Suocen sa nemogucnoscu da na tlu svoje zemlje ostvari svoje ambicije,pritisnut nemastinom, junak ove price biva prinudjen da napusti rodnu kucu i potrazi svoje mesto u nekom novom svetu,u kulturi razlicitoj od njegove,okruzen ljudima drugacijeg mentaliteta,sa gorkim osecajem novog epiteta koji ce beleziti njegov zivot-veciti stranac..Jer u zemlji u kojoj ce pokusati da izgradi svoj zivot,u zemlji u kojoj ce zasnovati svoju porodicu,on do samog kraja ostaje svestan da ce oduvek ostati samo prolaznik i slucajan posmatrac tih ljudi,njihove kulture i tla koje nikada nece doziveti kao svoje i svom srcu blisko..
Nasuprot tome,zivot u tudjini zauvek ce ga udaljiti od svega sto je ostavio za sobom u zavicaju dovodeci ga do suocavanja sa surovom istinom nakon sto ponovo poseti svoju rodnu kucu,decenijama kasnije.Ostace stranac u tudjini,ali je postao pridoslica i u nekad svojoj zemlji..Postao je samo dusa bez adrese.Uprkos vremenu koje je ucinilo svoje,zal za domovinom nikada nije iscezla i poput nekog teskog bremena,pritiskala mu je dusu gorkim osecajem nedostatka i ceznje.
Negujuci jezik kao sponu koja mu je priblizavala njegovu voljenu i do samog kraja, neprezaljenu Madjarsku,pokusavao je da u sebi zadrzi i spreci gasenje tog plamena..
Da otme i od zivota sacuva nepresahlu zedj svoje ugarske misli.

9 коментара:

  1. Od Zilahija sam procitala samo Samrtno prolece a i to jako davno ... Ako imas vremena preporuci mi ono sto ti smatras njegovim najboljim delom ... ili je to ova knjiga ?

    ОдговориИзбриши
  2. Ja sam od Zilahija pored ove i "Samrtnog proleca", procitala jos i "Ararat" i po meni fascinantnu njegovu knjigu - "Voda nesto nosi".To je jedna od mojih 5 omiljenih knjiga i sigurna sam da ce ti se dopasti jer je fantasticno napisana,radnja je od pocetka do kraja jedna velika misterija koja drzi paznju a kraj je -fantastican,nemam bolju rec.:)Zilahijevo remek delo zaista.."Ararat" je takodje dobar i najpoznatiji,ali sadrzi i previse istorije pa ako ne je volis,to i nije najbolji izbor.Prati generacije clanova cuvene porodice Dukaj i to je ono sto knjizi daje car ali i pored toga, suvise opsirno opisuje ratove u to vreme..

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala ! sledeci put kada budem isla do biblioteke obavezno cu potraziti neku od ove dve knjige, obe zvuce fantasticno zanimljivo. Obozavam istoriju, a narocito tako tih porodica ... :) a ako sam prezivela rat u "Rat i miru" sa sve opisom dugmica na uniformama (ako se dobro secam) onda cu i kod Zilahija :)

    ОдговориИзбриши
  4. :) Blago tebi,ja istoriju bas ne volim:) pa izbegavam knjige koje imaju detaljne opise perioda ratovanja i slicno..Inace,"Ararat" ima bas dosta delova,davno sam ga citala pa ne mogu sa sigurnoscu reci ali cini mi se da ih ima 6.

    ОдговориИзбриши
  5. Heh, pa ako ima 6 delova onda cu prvo onu drugu a "Ararat" cu cuvati za duge snezne dane :)

    ОдговориИзбриши
  6. treba da se ode daleko od svoje domovine,i tek onda da se procita ova knjiga...meni je dusu uzela:)

    ОдговориИзбриши
  7. Mnogo volim bas ovo njegovo djelo, Kad dusa zamire.. neponovljivi opisi, sokiranost slatkim prelivima na jelima, dekadencija bogatasa, papagajski osjecaj u uniformi, majcina zbunjenost, tuzni madjarski paprikas.... preporucila bih prvo nju!

    ОдговориИзбриши
  8. Jeste,knjiga nekako pogadja pravo u srz.... Mnogi ljudi sa kojima sam dolazila u kontakt,istakli su bas ovo Zilahijevo delo kao najomiljenije.

    ОдговориИзбриши