04. новембар 2010.

A sada o knjizi..."Avanture nevaljale devojcice" M.V.Ljosa

Neocekivana, drsko odvazna prica puna gorke realnosti protkane eksplicitnim i emocijama nabijenim scenama seksa, kratak je opis "Avantura nevaljale devojcice". Vise nego mnoge druge knjige savremene proze, ovo delo obiluje slikovitim i raskosnim knjizevnim jezikom zbog kojeg se s punim pravom moze reci da je u pitanju knjiga koja obrazuje i poducava, podjednako politickim koliko i prevodilackim, naucnim ili jezikom bilo kog drugog drustvenog miljea ili socijalnog pravca. Mario Vargas Ljosa uspeo je da ovom delu udahne jednu posebnu i divnu dinamiku; likovi se smenjuju, naizmenicno javljaju i nestaju dok prica siri svoje okvire osvajajuci sve veca prostranstva sveta, od Perua do dalekog Tokija. No posebna neizvesnost, nedokucivost i originalan splet dogadjaja, cine radnju dela iznenadjujucom i uvek neocekivanom, ostavljajuci citaoca u ugodnom osecaju prijatnog i postepenog razotkrivanja dogadjaja koji vode zanimljivom zavrsetku. Kada se osvrnemo na stil koji je Ljosa gradio kroz delo, zapazamo da kontinuirano preplice drzak, ulicni nacin izrazavanja svojih junaka ne prezajuci od upotrebe psovki sa kulturnim i uctivim umecem konverzacije koje donosi kroz likove porodice Gravoski ili lekara sa klinike u Peti Klamaru. Taj spoj razlicitih i dalekih nacina jezickog opstenja uneo je u delo veci i jaci oset stvarnosti odrzavajuci nas u uverenju da je to jos samo jedna od nama bliskih prica o nama bliskim ljudima kakvi postoje u svakom drustvu i svakoj kulturnoj sredini, pa i u nasoj.
To je i bio smisao prostornog plana radnje ovog dela:i u Parizu,i u Peruu i u Engleskoj, svuda postoje iste sudbine i ti isti, nemocni ili pak suvise smeli ljudi koji obelezavaju i boje sliku naseg vremena.
Kompleksnost lika zene sa stotinu imena ili pak samo jednim -imenom Nevaljala devojcica, snazno je i vesto ispracena cineci je jednim od najbolje oblikovanih junaka danasnjice. Mozda je to jos jedan razlog sto savremenici Ljose cesto prave paralelu sa Floberovom Emom Bovari, ukazujuci na slicnost i umetnost gradjenja lika koja svakako datira i od Vargasovog velikog postovanja ka delu Gistava Flobera.
Otvoreno, smelo i bez ustezanja, epizode seksualnih dozivljaja junaka oblikovao je Ljosa u skladu sa savremenim, zapadnim poimanjem istog. Bez tabua, bez eufemizama, glasno je progovorio o temi koju bi mnoge njegove kolege,iako savremenici, okarakterisali kao "skakljiv i klizav teren"za iznosenje u knjizi na nacin na koji je to autor ovog dela ucinio. No,pisac otvoreno prikazanu seksualnost u svom delu nije video kao problem vec kao neotudjivi deo licnosti svojih junaka zahvaljujuci kojoj su oni jace i bolje emocionalno oblikovani a citaocu bliskiji i stvarniji jer ih dozivljava kao ljude slicne sebi a ne kao udaljene i strane ili pak samo fiktivne licnosti.
Ima nesto u ovoj knjizi sto hipnotise i snazno privlaci paznju citalaca. Verujem da je to,izmedju ostalog, i taj cudesni spoj "pozajmljenih" a njemu svojstvenom oblikovanih, vrednosti od strane drugih pisaca koji su na autora ovog dela izvrsili odlucujuci uticaj. Misticnost iz dela Dostojevskog, pitanje socijalne nepravde i drustvenog licemerja ali i slojevite gradnje junaka od Flobera, utisak od citanja dela Cehova ili Ivana Bunjina... Taj uticaj uz dat savremeni tok dogadjanjima i likovima, ucinio je da "Avanture nevaljale devojcice" zazive u srcima ljudi cineci od Maria Vargasa Ljose priznatog i celom svetu bliskog,pisca naroda.
I pisca koji ovim delom u svakoj zeni moze probuditi sindrom nevaljale devojcice. Ili pak razumevanje i saosecajnost za sudbinu iste.

Нема коментара:

Постави коментар