... Bez ikakve želje da u negativnom smislu utičem na sud budućih čitalaca o ovoj knjizi, moja očekivanja su bila znatno viša od onoga što mi je "Emocionalna inteligencija" ponudila. Svakako je impresivna po količini informacija koje nudi o povezanosti medicine i psihologije i neurološkim vezama koje koordiniraju ne samo naše motorne već i naše umne "radnje", ali akcenat je prečesto stavljen na rezultate brojnih statističkih analiza ili radova naučnika uglednih Univerziteta pritom nam ne nudeći neku veću mogućnost da u istine u koje su prodreli, i sami zađemo. Stoga, smatram ovo delo jednim odličnim početkom u pripremi usvajanja osnovnih pojmova emocionalne inteligencije i prenošenja tih značajnih podataka deci. Jer Goleman se njima najviše i bavi, naglašavajući značaj učenja koraka ka zdravom emocionalnom ponašanju koje je najlakše savladati u detinjstvu. Sve kasnije podrazumeva ispravljanje pogrešnih obrazaca i uverenja i "preoblikovanje limbičkih veza", a to je poduhvat za ceo život.
....
"Čini se da su ovo vremena kada društveno tkanje para sve većom brzinom, sebičnost, nasilje i duhovno siromaštvo,krune dobrobit našeg društvenog života."
Ovako Goleman započinje svoju dugo pripremanu i očekivanu knjigu. Neki bi rekli odviše pretenciozno, no imajući u vidu bogato životno i profesionalno iskustvo, vizionarsku misiju koju je spoznao postavši pionir mlade newage psihologije, ovakav uvod može se smatrati njegovim potkovanim i zasluženim priznanjem.
Inspirisan Aristotelovom "Nikomahovom etikom" kao filozofskim proučavanjem vrline, karaktera i valjanog života i naučnim i istraživačkim radom neurologa Džozefa Ledua, a potpomognut saznanjima koje je skupljao kao novinar The New York Times-a , Goleman nam otvara kapiju emotivno zrelog i ispravnog života nudeći i objašnjavajući u pet celina, osnovne pojmove i napredne tehnike za prevazilaženje emocionalnih teškoća i sticanje, danas neophodne i korisne, emocionalne inteligencije.
"Akademska inteligencija suštinski ne priprema za nedaće, ili mogućnosti, koje nailaze sa životnim promenama. "
"Emocije obogaćuju; model uma koji ih zanemaruje ostaje osiromašen."
Učenje i savladavanje emocionalnih veština životni je poduhvat za koji nikada nismo previše mladi ili odveć stari. Kao što autor objašnjava, začeci emotivne pismenosti javljaju se u ranom detinjstvu kada, opažajući i imitirajući, preuzimamo model emocionalnog ponašanja od svojih roditelja kao uzora. Vremenom, taj isti model biva podvrgnut i izazvan uticajima socijalnih, etičkih i strogo individualnih, iskustvenih normi i opažanja i oblikuje i boji naš emocionalni svet, interpersonalne odnose i intimne veze. Stoga ulaganje u svoj emocionalni bankovni račun, postaje najisplativija i najmudrija odluka savremenog čoveka.
"Element bespomoćnosti određeni događaj čini subjektivno potresnim."
Nikada ne možemo postati previše emotivno inteligentni. Život je nepredvidiv i iznova stvara nove situacije koje naše pogrešne ili ispravne obrasce razmišljanja, stavljaju na probu. Stoga je konstantan put učenja uz očuvanu svest o sopstvenim granicama neprocenjiva karika životnog sazrevanja.
Psihičkog, duhovnog i onog koje ih objedinjuje -emocionalnog.
Нема коментара:
Постави коментар